Ana Pjađi – Stil koji se ne zaboravlja

I dok se modne kuće poput Dolce & Gabbana u svojim aktuelnim kolekcijama okreću bajkama i mitologiji kao inspiraciji u pokušaju dodavanja svojim modelima dodatnog sloja smisla koji bi svaki od njih pretvorio u priču, Ana Pjađi (Anna Piaggi, 1931-2012) je svojim neponovljivim stilom još davno uspela da nametne shvatanje mode kao priče koju svako od nas svojim specifičnim stilom svakodnevno ispisuje. Ona je svojim inventivnim kombinovanjem komada odeće različitih stilova uvek iznova budila život svakog od njih, verujući da sve stvari imaju više života.

Ana Pjađi, legenda modnog novinarstva i neprevaziđena ikona stila, rođena je 1931. godine u Milanu u visoko obrazovanoj porodici koja joj je nametnula vrlo striktno obrazovanje. Ipak svojom urođenom frivolnošću Ana nije mogla da ne iskoči iz nametnutih joj okvira. Počela je kao prevodilac u italijanskoj izdavačkoj kući Mondadori, ali upoznavanje sa londonskim kolekcionarom odeće Vernonom Lamberom (Vernon Lambert) 1967. godine probudilo joj je maštu i obogatilo njenu garderobu komadima nesvakidašnjim poput kostima pravljenih za produkcije Ruskog baleta. Kombinovanjem vintage komada sa komadima modernog dizajna, etno detaljima i asesoarima, Ana je u svoj jedinstven stil unosila osećaj predistorije koji mu je davao posebnu dubinu. Dolce & Gabbana govorili su da iza njenog ekscentričnog stila ne stoji nasumičnost, već veliko poznavanje istorije mode.

Oblačila se tako da iznenadi i obraduje druge, birala je garderobu koja najbolje oslikava priliku za koju se oblačila ili postiže efekat kakav je pri nekom susretu priželjkivala. Za intervju u novinskom časopisu pojavila bi se u Galijano haljini sa novinskim printom, u kompletu sa posebno za tu priliku naručenim šeširom sa slikom neke od ranijih naslovnih strana istog časopisa. Instrukcije koje je davala kreatoru šešira Stivenu Džonsu (Stephen Jones), najčešće mu ostavljajući rok od jednog dana da obavi posao, sastojale bi se u jednostavnoj napomeni o prilici za koju je šešir namenjen. Svaki komad iz njene bogate kolekcije odeće ima istoriju kako sopstvenog značenja, tako i značenja koje je dobijao ulogom u Aninom životu.

Susreta sa Karlom Lagerfeldom koji se 1974. godine desio ispred njegove kuće Ana se seća po haljini Osija Klarka, koju je Lagerfeld prepoznao na njoj čim ju je ugledao. Od tog trenutka Ana je postala njegova muza. „Osi Klark nas je upoznao“, govorila bi. Prema garderobi se uvek odnosila kao prema živim bićima, njenim „prijateljima“ zahvaljujući kojima je tokom života stekla i veliki broj onih pravih. Modne revije posećivala je dajući na njih komentar već izborom outfit-a koji je anticipirao trendove, a zatim i tekstovima u modnim časopisima poput italijanskog Vogue-a i časopisa Vanity. Sloboda koju je imala u Vogue-u podrazumevala je prostor od dve strane koji je tekstom i slikom osmišljavala isključivo vođena trenutnom inspiracijom. Anine čuvene doppie pagine, odnosno duplerice, kao žanr koji je uvela u modno novinarstvo, objedinjene su kasnije u knjizi Fashion Algebra.

Nikada nije ponovila kombinaciju koju bi jednom obukla, brižljivo čuvajući fotografiju svake kao dokaz. Za potrebe izložbe koja je 2006. godine u londonskom muzeju „Viktorija i Albert“ posvećena njenoj kolekciji, sadržaj svog garderobera svela je na „265 pari cipela, 932 šešira, 2.865 haljina, jedan bicikl za vežbanje i 31 perjani šal“, iako je Džudit Klark (Judith Clark), kustos izložbe, ubeđena da je Ana ove cifre izmislila, jer ni sama nije znala šta ima u ormanu. Bez obzira na statistiku, ova nesumnjivo neprocenjiva kolekcija je nakon Anine smrti 2012. godine i zvanično dobila muzejsku vrednost. Svoj dom našla je u milanskom kulturnom centru Fabbrica Del Vapore gde sada ima priliku da ispriča priču o životu koji je sa Anom proživela i inspiriše generacije modnih entuzijasta koje tek dolaze.

Author: Ena

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *