Arhitekta koji je civilizovao svet

U jednom intervjuu pre par godina Renco Pjano je rekao: “Možda nikada nećeš promeniti svet, ali moraš da veruješ kako to možeš inače si izgubljem”. Sa tim stavom je, kaže on, ušao u svet arhitekture još pre 40 godina. Sada je jedan od najpoznatijih arhitekata u svetu, jedan od sto najuticajnijih ljudi na zemlji prema magazinu Time, i među deset iz oblasti umetnosti i zabave. Dobitnik je Prickerove nagrade 1998. i ambasador dobre volje u Unesku od 2013.

Rodio se u Đenovi 1937. godine u graditeljskoj porodici, a obrazovao u Milanu. Kako on sam ističe, činjenica da je iz graditeljske familije nije mnogo uticala pri njegovom izboru profesije, a naročoto na njegov osobni stil. Već na početku svoje karijere on je stupio u kolaboraciju sa Ričardom Rodžersom, a ubrzo sa njim osnovao i firmu pod imenom Piano & Rogers.

Njihov prvi veliki, a kasnije i najpoznatiji projekat je svakako Muzej Pompidu u Parizu, izgrađen 1971. godine. Mnogi su tada rekli, a mnogi i sada to potvrđuju, da je ovaj projekat okrenuo sva do tada poznata načela graditeljstva i usmerio ga u drugom smeru, u smeru u kome i danas ide.

Pjano je gotovo establiran kao graditelj muzeja širom sveta i tome u prilog idu njegovi projetki NEMO naučnog muzeja u Amsterdamu, Art instituta u Čikagu, muzej Menil u Hjustonu, Morgan biblioteku i muzej u Njujorku… Pored toga na vrhu piramide arhitektonskih poduhvata ovog veka su i aerodrom Kansaj u Osaki, zgrada Njujork tajmsa u Njujorku i tri stotine metara visoki Šard neboder u Londonu.

Projektovao je Pjano u svojoj karijeri i stadione, mostove, tunele, pa čak i automobile. I u čitavoj paleti ražličitih vrsta građevina i njihovih različitih namena, ne može se uhvatiti osovinska nit koja se provlači kroz čitavu njegovu karijeru. On nema svoj stil i kaže da bi bilo poniženje da njemu neko sada, u šezdesetim godinama, kaže kako ima određeni stil. To bi bilo poniženje, kaže on.

Za njega nije sve stvar prepoznavanja, on ne želi da neko u različitim građevinama prepoznaje njega jer i kada bi hteo, to ne bi mogao. Sve je stvar pobune i promene. Kao mlad čovek, on je kroz pobunu najlakše pronašao sebe i izgradio se kao stvaralac i umetnik u svetu – boreći se za slobodu, ali ne sa slobodu u odnosu na druge ljude već u borbi sa slobodu unutar sopstvenog bića. Iz te borbe proističu njegova dela i postaju odraz slobode čitavog čovečanstva, dela od kojih svet možda ne postaje bolji, ali lepši sigurno.

Author: Vuk Janjev

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *