Casa Malaparte – Casa come me

Rame uz rame sa Bardot & co. u Godardovom filmu “Prezir” igra ova veličanstvena vila sa ostrva Capri. Casa Malaparte na rtu Massullo, na steni 32 metra iznad mora (32 stepenika vode i do krova-ploče). Delo arhitekte Adalberta Libera sagradjeno 1942. godine, koje je Simona Jacobsena podsećalo na ono što je rekla Greta Garbo: “Ja želim da budem sama.“

Njen vlasnik, Curzio Malaparte, rekao je za nju da je njegov autoportret isklesan u kamenu. Malaparte, taj čudak, novinar, pisac („Prokleti Toskanci“, „Sodoma i Gomora“, „Koža“…), fašista, pa antifašista, levičar, Mussolinijev zatočenik, italijansko-nemačkog porekla (potencirao i voleo više svoju italijansku stranu, pa je i svoje pravo ime Kurt Erich Suckert promenio) svoju lepu vilu je prvo obojio u crveno, potom u belo, a onda opet u crveno.

Vilu je zaveštao Kini, ali je nakon dugog spora došla opet u ruke Italije.  Želeo je kuću koja liči na njega i u tome je uspeo. Sa arhitektom se brzo posvađao i završio je sa lokalnim zidarima…

Kuća je remek delo minimalizma, hram jednom čoveku i oda večnosti sa stepenicama koje (kao da) vode do neba. U njoj su boravili neki sasvim posebni gosti: Jean Cocteau, Albert Camus, Alberto Moravia, Pablo Picasso, Andre Breton i drugi.

Film “Prezir” Godard je uradio prema istoimenom romanu jednog drugog velikog Italijana, Alberta Moravija, koga smo, takođe, nepravedno zaboravili. U filmu čuveni reditelj Fritz Lang (igra samog sebe) stiže na Capri da snimi film o Odiseju, a kako je njegov američki producent poprilično nezadovoljan artističkim tokom snimanja angažuju novog scenaristu (igra ga Michel Piccoli) koji na ostrvo dolazi sa svojom suprugom koju igra B. B. i tu se film pretvara u priču izmedju muškarca i žene. I case Malaparte!

Sam Godard je rekao da ovaj film izgleda kao Antonionijev film koji je snimio Hawks.

“Kad neki nadobudan redatelj traži od mene savet, ja mu uvek odgovorim na isti način: lati se videokamere, snimi nešto, pa to nekom i pokaži. Bilo kome. Prijatelju, komšiji, pekaru s ulice, svejedno je. Pokaži svojoj publici šta si snimio i posmatraj njihovu reakciju. Ako joj se čini zanimljivim, snimi još nešto, recimo film koji govori o jednom tvom tipičnom danu. Ali pokušaj da ga ispričaš na zanimljiv način. Ako želiš da snimiš film o svojoj devojci, onda i snimi film o svojoj devojci, ali pristupi tome ozbiljno: obiđi muzeje i pogledaj kako su veliki slikari prikazali žene koje su voleli; čitaj knjige i obrati pažnju kako pisci govore o ženama koje vole. Zatim snimi film o svojoj devojci. Za sve to treba ti samo videokamera.” Jean-Luc Godard, „Kako snimiti dobar film“

Slično bi se moglo reći i onome ko želi (ume i može) da sagradi izuzetnu, sasvim posebnu, pravu kuću za sebe…

Za čitanje uz ovaj tekst (ali i pre i posle) preporučujem:

1. Alberto Moravia, Prezir
2. Curzio Malaparte, Tehnika državnog udara
Za gledanje:
Jean-Luc Godard, Prezir

A za slušanje:

1. Roisin Murphy, Ancora tu
2. Bob Sinclar i Raffaella Carra, Far l’amore
3. Georges Delerue – Le Mépris

E ora di tornare a Capri…

Jovanka Kozlovački Damjanov
wildsides.wordpress.com
wildsidefashion.wordpress.com

Author: MII4ME Team

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *