Čipke iz šarenih kuća

Nije lako razlikovati se od drugih i sa tim problemom osobnog izraza teško se bore i ljudi, ali da se to može reći i za čitava ostrva najbolje se vidi u venecijanskom zalivu na primeru malog ostrva Burano, koje se od suseda, ali i svih ostrva u svetu, razlikuje po raznobojnim bojama svojih kuća.

Teško je bilo boriti se sa slavom Venecije kroz mnoge vekove, a kasnije i sa Muranom kada je postao sinonim proizvodnje stakla. Da je uspelo da stvori sopstvenu priču i mit, a time i otme malo slave od susednih ostrva, to stoji, ali da dostigne veliki komercijalni uspeh poput Venecije, to nije, stoga što tome nije ni težilo. Zato danas odiše posebnom harizmom, suptilnošću i mekoćom poput prekrasnih čipki koje se na njemu proizvode i koje su, jednako koliko i šarene kuće, njegov zaštitni znak.

Istorija kaže da su naselje na ovom ostrvu osnovali Rimljani dok su zastrašeni bežali pred varvarima, a da su ga imenovali po nekom od svojih bivših gradova. Oni su svoje kuće u početku gradili od pletene trske, koje će kasnije zameniti ciglena građa. Sa primenom njihove gradnje, stanovnici su ih počeli farbati u svetle i intenzivne boje, što će kasnije, u turističkom dvadesetom veku, postati zaštitni znak ovom mesta. Poznato je i da je svaki novi vlasnik kuće morao da podnese zahtev upravi grada, koja bi nakon toga odlučila u koju boju on sme da je ofarba.

Nekoliko legendi objašnjava to šarenilo duž uskih ulica Burana, a među njima je jedna napoznatija. Prema njoj se to objašnjava time da su žene ribara bojile svoje kuće, svaka različitom bojom, kako bi ih njihovi muževi iz daleka razaznali kada se maglovitim jutrima vraćaju sa mora. To ide u skladu sa činjenicom da ribolov jeste bio glavno zanimanje stanovnika ovog ostrva sve do 16. veka, kada se lepota čipke koju su pravile njihove žene pročula širom kontinenta.

Bajkovita slika supruga koje, dok čekaju svoje dragane da se vrate sa mora, pletu u šarenim kućama, dodatno je dala na značaju i na ceni čipkama koje su tada nastajale. One su bile jedan od glavnih izvoznih proizvoda u to doba, kao što su danas jedan od najcenjenijih suvenira. Kasnije su kriza, migracije stanovništva, i smanjena trgovina uslovili da zanat pravljenja čipke gotovo zamre.

Tradicija će opet oživeti početkom devetnaestog veka kada je otvorena škola čipkarstva. Ona se i danas neguje, ali sve manji broj žena čipku veze na stari tradicionalni način, koji obuhvata dugotrajan proces i stoga su tako nastali proizvodi na ceni.

Lepota ovog ostrva je pored svega navedenog i to što se, u poređenju sa vrevom Venecije, ovde može naći mir i tišina (bar u onom smislu u kom se ona može naći u jednom turističkom mestu). Predusretljivi domaćini, proleće boja koje se manifestuje i prirodom i fasadama, romaneskna prošlost ispisana u muzeju čipke, i sve to na samo četrdesetak minuta plovidbe od Venecije su glavni razlozi zašto je ovo ostrvo pravi izbor ako ste se uputili ka neizbežnom gradu na bezbroj kanala.

Author: Vuk Janjev

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *