CIRNECO dell’ETNA – Sicilijanski hrt

Maleni potomak boga Anubisa kao čuvar Sicilije. Predstavljamo vam veoma retku rasu. Ove pse, jedinstvene po izgledu i karakteru retko ko je imao prilike da vidi. Duboki pogled njihovih dragocenih azurno plavih očiju čuva istinu i legendu porekla ovih malih bogova. Pesak severne Afrike se i dalje ogleda u boji njihovog krzna, koja varira u svim bež tonovima.

Pretpostavlja se da su do sicilijanske obale došli pre 2500 godina iz severne Afrike. Dok su trgovački brodovi starih Feničana plovili Mediteranom noseći sa sobom vredne tovare robe, na istim brodovima bili su i mali četvoronožni putnici koji su tako dospeli na obale Sicilije. Potomci egipatskog hrta koji je uzgajan u dolini Nila nastavio je novu genezu. Lik boga Anubisa, prešao je na drugu stranu Mediterana i ostao tu do danas.

Napuštajući Siciliju, Feničani su ostavili dosta pasa iza sebe. Kao rezultat takvog ostavljanja, psi su nastavili da žive na minimumu vode i hrane i postali su izvrsni lovci na zečeve. Takva prirodna adaptacija i sposobnost samoodržanja dovela je do toga da je rasa izmenila svoju fizionomiju u minijaturnu varijantu.

Dionizije iz Sirakuze je oko 400 godine pre Hrista sagradio hram Bogu vatre Adranosu na južnoj strani vulkana. Legenda kaže da je poznat rasipnik Dionizije postavio hiljadu Cirnechi-ja da čuva hram. Ovi psi su imali dar da prepoznaju lopove i nevernike i da čuvaju hram od napada. Oni su pratili i čuvali hodočasnike u hramu i bili su posebno dobronamerni prema onima koji su opijeni. Kao dokaz iz prošlosti su i novčići iz petog veka pre Hrista na kojima je ova rasa sa jedne strane. Takođe ima i dosta crteža na keramici.

Do 1939. godine, ova pasmina nije bila poznata van svoje domovine Sicilije. Čuveni veterinar Maurizio Migneco, iz Adrana je 1932. godine objavio je članak da je ova drevna italijanska rasa na pragu nestajanja. Sicilijanska aristokratkinja Baronesa Agata Paternó je narednih 26 godina posvetila spašavanju ove rase. Ona je proučavala ovu rasu i njihovo poreklo. U to vreme, većina ovih primeraka bila je u rukama seljaka i nije bilo uzgajivača sposobnih da očuvaju rasu. Donna Agata je pretresla celu Siciliju da pronađe najbolje preostale primerke koje je selektovala za odgoj. Godinama ih je odgajala, a odgajivačnica je imala naziv AETNENSIS. Kada je bila sigurna da je oporavila rasu, pozvla je čuvenog zoologa Giuseppe Solara, koji je postavio prve standarde za ovu rasu. Proučio je i zapisao proporcije, oblik pasa i metod rada. To je odobrio ITALIAN KENNEL CLUB (ENCI) 1939. godine. Tako je ova rasa zvanično priznata pod imenom CIRNECO DELL’ETNA. Daleke 1952. godine pas pod imenom AETNENSIS PUPA, pobedio je na prvom takmičenju u Italiji. Prvi Cirneco dell’Etna uvezen je u Britaniju 2001. godine.

Često se koriste za trke gde jure za zecom (naravno ne pravim). Stara sicilijanska pasmina, čuvena po tome što ide u lov i po nemogućim uslovima. Uspeva da lovi i po terenu tek formirane lave. Može izdržati sa malo vode i hrane dug period. Ima veoma jak i nezavistan karakter, što mu daje osobine veoma opasnog lovca koji ne odustaje. Voli da se druži sa ljudima i pouzdan je porodičan pas. Potrebno mu je mnogo vežbe i mentalne stimulacije. Obožava trening. Veoma elegantno trči dok razvija neverovatne brzine. Vitke i elegantne forme kao i svaki hrt. Srednje je veličine i nisu teži od 12kg.

Ukoliko se odlučite da imate veoma specijalnog ljubimca jedina teškoća je da ga nabavite.

Author: MII4ME Team

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *