Crteži na kaišu – Začetak devete umetnosti

Začetak italijanskog stripa možemo tražiti u devetnaestom veku, u satiričnim publikacijama usmerenim mlađim čitaocima. Oni su, uglavnom, sadržali crteže sa izvesnom porukom, edukativnom ili propagandnom. Bilo kako bilo, njihova uloga je bila pragmatična, za razliku od stripa dvadesetog i dvadeset prvog veka koji ide ka isticanju humorističke crte, a u svrhu razbribrige i kvalitetno provedenog vremena uz nešto lakše štivo od književnog.

Strip ume da pređe i granice zabavnog karaktera, te se zbog toga on nekada smatra i novom vrstom umetnosti, premda u biti predstavlja spoj dve umetnosti – slikarstva (grafike, crteža) i književnosti.

Prvi italijanski strip objavljen je 27. decembra 1908. godine, pod nazivom “Dečiji kurir” (Il Corriere dei Piccoli). “Dečiji kurir” predstavio je, preko crteža Atilija Musinija, dogodovštine dečaka Bilbolbula. Ovaj strip je dobio i svoj nadimak “Mali kurir” (Corrierino). Izlazio je jednom nedeljno, skoro punih devedeset godina. U istoriju je ušao kao prvi i najdugovečniji italijanski strip.

Godine 1972, naziv mu je promenjen u “Momački kurir” (Corriere dei Ragazzi), ne bi li se samim imenom približio nešto starijoj čitalačkoj publici. Takav pokušaj bio je znak da je ovaj strip u krizi, a epilog koji se već tada mogao naslutit usledio je kroz dvadesetak godina. Poslednji broj objavljen je 15. avgusta 1995, kada je prekinuto sa radom na stripu, jer je njegova popularnost drastično opala.

Kao praotac italijanskog stripa “Dečiji kurir” izvršio je značajne kulturne uticaje na generacije italijana. Tako su se i budući autori stripova oslanjali na nasleđe koje je sa sobom nosio ovaj strip, na kome su mnogi od autora slavnih italijanskih stripova druge polovine dvadesetog veka odgajani. Dvojica autora čuvenih stripova, Benito Jakoviti i Hugo Prat nisu krili da je strip ,,Dečiji kurir” na njih ostavio značajan uticaj, te da ih je podstakao da i sami krenu putem stvaranja sveta strip junaka, i tako utemelje strip kao formu izražavanja u italijanskoj umetnosti i kulturi.

Benito Jakoviti autor je serijske publikacije stripova pod nazivom “Koko Bil” (Cocco Bill). Prvi strip ove serije objavljen je u ediciji “Dnevni list mladih” (Il Giorno dei Ragazzi). Strip prati događaje kauboja Koko Bila, i njegovog konja čiji naziv Trottalemme ukazuje na njegovu tromost pri kasu. “Koko Bil” predstavlja satiru kaubojskih stripova, a ta satira i ironija se može ogledati u nasilnoj i neracionalnoj upotrebi nasilja protagoniste Bila. Zanimljiv je i lik njegovog konja, koji je paradoksnim personifikovanjem doveden do travestije; on razmišlja, pije tekilu, puši cigarete, sanja…

Drugi autor na koga je “Dečiji kurir” ostavio dubok trag je Hugo Prat. On je autor legendarnog strip junaka Korto Maltezea (Corto Maltese). Ovaj junak se prvi put pojavljuje u stripu “Balada o slanom moru” (Una Ballata del Mare Salato) 1967. godine, da bi se kasnije pojavio tokom sedamdesetih godina u francuskom časopisu Pif, a svoje pustolovine je nastavio 1974. u italijanskim publikacijama.

Malteze je kapetan-pustolov, čije su plovidbe smeštene u prve dve decenije dvadesetog veka. Njegovo egzotično poreklo, od mornara i Ciganke sa Giblartara, obezbeđuje psihološku motivaciju i utemeljenje karaktera junaka; Korto Malteze je romantični i blagi kapetan, neutralnog i pacifističkog stava, koji je uvek na strani slabijih i egzistencijalno ugroženih. Zbog takvog psihološkog nijansiranja junak je sklon sticanju prijatelja za čitav život; na primer, jedan od njegovih prijatelja je i Josip Visarijonovič Džugašvili Staljin, koji mu pomaže da se iskobelja iz zarobljeništva u Sibiru.

Italija je jedna od uporišnih tačaka za formiranje stip umetnosti, i u njenoj zaostavštini može se pronaći pregršt drugih kultnih stripova (Alan Ford, Štrumfovi, Zagor…). Zbog toga se Italija sa sigurnošću može nazvati majkom “devete umetnosti” – stripa.

Author: Vuk Janjev

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *