GRAD POD MASKAMA: istorija i značenje venecijanskih maski

“Čovek je najmanje svoj kada govori u svoje ime. Dajte mu masku i reći će vam istinu.”

Ove reči Oskara Vajlda najbolje dočaravaju ulogu koju su maske vekovima zauzimale u društvenom životu Venecijanaca. Iako njihovo nošenje danas vezujemo pre svega za raskošan karneval koji se održava svake godine u ovo vreme, značenje i istorija maski datiraju još od 13. veka i neodvojivi su od misterioznog ambijenta ovog grada.

Lavirint venecijanskih uskih, kamenih ulica prošaranih brojnim kanalima, stvarao je klaustrofobičnu atmosferu koja je odudarala od slobodnog duha pomoraca, trgovaca i avanturista kakvi su bili građani bogate Mletačke republike. Potreba za slobodom koja ih nije napuštala ni kada su na kopnu morala je biti zadovoljena, a maske su pružile način za to. Nošenjem maski Venecijanci su pre svega krili svoj društveni status, zbog čega je bilo moguće aristokratu pomešati sa običnim slugom, ali i slugi pripisati viši status nego što mu zaista pripada. Takođe, muškarci i žene mogli su da dozvole sebi slobodnije ponašanje bez ustručavanja i brige o moralnoj osudi društva.

Moda nošenja maski koja je vladala Venecijom izgledala je posebno privlačno strancima, jer dok su u drugim evropskim gradovima razlike u socijalnom statusu bile očigledne već prvim pogledom na nečiju odeću, u Veneciji je nošenje kostima od skupog materijala moglo da učini da se svako oseti kao plemić, dok su pripadnici plemstva mogli učestvovati u narodnim zabavama bez opasnosti da će biti prepoznati.

Ali sakrivanje identiteta istovremeno je otvaralo mogućnost i za mnoge zakonski nedozvoljene radnje. Čak su i sveštenici i časne sestre nošenjem maske dozvoljavali sebi ono što im službeni čin nikako nije činio dostupnim. Zato je Republika donela niz odredbi koje su ograničavale ovakve slobode. Bilo je zabranjeno nošenje oružja onom koji je maskom sakrivao svoje lice i time onemogućavao ulazak u trag njegovom identitetu. Pravilo o zabrani nošenja maske se takođe odnosilo i na kockare i prostitutke, a ovakve odredbe bile su posebno neophodne kako se populacija Venecije povećavala, privlačeći ljude sumnjivog morala podjednako sa istoka i zapada.

Dekadencija Venecije je toliko rasla da je u 18. veku zabrana nošenja maski tokom kockanja prerasla u zabranu protiv kockanja uopšte.

Ipak nošenje maski povlačilo je sankcije samo određeni broj meseci u godini. Maske su slobodno nošene tokom karnevala koji je počinjao 26. decembra i trajao do sredine februara, ali vrlo često sa proslavama se počinjalo već 1. oktobra. Iako se tradicija karnevala vezuje čak za 11. vek, u 17. veku on dostiže svoj najveći sjaj.

Godine 1647. slavlje se sa Trga San Stefano premešta na Trg Svetog Marka, gde su svi bili pozvani da se pokažu u najblještavijem svetlu. Najskuplji kostimi i najvredniji nakit u vreme karnevala bili su poželjna maska, za razliku od ostalih dana u godini kada je zakon zabranjivao ovakvo javno razmetanje bogatstvom.

Karneval je tada imao ulogu davanja prestižne slike Venecije u svetu, pa zato ne čudi da je gubljenje nezavisnosti koje joj 1797. donosi pripajanje Austriji označilo i kraj ove tradicije. Nošenje maski u javnosti postalo je strogo zabranjeno, pa time i ograničeno isključivo na privatne proslave, gde maske postaju samo izraz umetničke kreacije. Tradicija održavanja karnevala obnovljena je tek 1979. godine. Od tada, karneval je postao pre svega turistička atrakcija Italije koja svake godine u Veneciji okupi čak 3 miliona turista.

Uskoro tekst o tipičnim venecijanskim maskama

Author: Ena

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *