Simoneta Vespuči – Botičelijeva Venera

Iako možda ne znate njeno ime, njen lik vam je sigurno poznat. Smatrana najlepšom ženom renesanse, Simoneta Vespuči (Simonetta Vespucci) bila je muza brojnih pesnika i slikara tog vremena i inspiracija remek dela najpoznatijeg od njih, „Rođenja Venere“ Sandra Botičelija (Sandro Botticelli).

Rođena 1454. u Đenovi, Simoneta se udala sa samo 15 godina za Marka Vespučija (Marco Vespucci), rođaka poznatog italijanskog moreplovca Ameriga Vespučija (Amerigo Vespucci), sa kojim se preselila u Firencu. U italijanskoj prestonici renesanse, njena lepota nije mogla proći nezapaženo, pa je vrlo brzo Simoneta postala predmet žudnje mnogih muškaraca sa kojima se susretala.

Najmoćniji od njih bio je Đulijano de Mediči (Giuliano de’Medici), brat Lorenca de Medičija (Lorenzo de’ Medici) koji je u to vreme vladao Firencom i bio mecena umetnika kao što su Botičeli i Mikelanđelo. Đulijano je na razne načine pokušavao da privuče pažnju žene u koju je bio zaljubljen, a jedan od njih bila je pobeda na viteškom turniru koji je pobedniku donosio Botičelijev portret Simonete, na kom je pisalo „La Sans Pareille“ („ona koja je neuporediva“).

Đulijano ipak nije bio jedini koji je Simonetu voleo. Slikajući je, Botičeli nije mogao da ostane neopčinjen ženom čiju je lepotu pokušavao da prenese na platno. Simoneta je pozirala i drugim poznatim slikarima tog vremena, pa je njena lepota postala predmet interesovanja svakog muškarca u Firenci, donoseći joj nadimak „La bella Simonetta“ („Lepa Simoneta“).

Svoju ljubav prema Simoneti Botičeli nije nikada javno obznanio, iako njegovo delo svedoči o njoj. Pored portreta koje za koje mu je pozirala, Simoneta je inspirisala mnoga njegova dela, pozajmljujući svoj lik Botičelijevim madonama, kao i čuvenoj slici „Proleće“. Čak i posle prerane smrti od tuberkuloze u 22. godini, koju je cela Firenca oplakala, Simoneta je ostala živa u sećanju ovog umetnika i zaslužna je za nastanak jednog od najlepših dela istorije umetnosti.

„Rođenje Venere“ nastalo je 1485. godine, čak 9 godina nakon njene smrti, a jedna je od retkih Botičelijevih svetovnih slika koje katolička crkva nije uništila. Jedna legenda kaže da je Lorenco de Mediči sprečio njeno uništenje, dok drugi to pripisuju reputaciji velikog umetnika koju je Botičeli uživao. Kolika je Botičelijeva ljubav prema Simoneti bila govori i činjenica da je umetnik zatražio da bude sahranjen kraj njenih nogu u crkvi Ognissanti u Firenci. Ova želja mu je ispunjena nakon smrti 1510. godine.

Author: Ena

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *