Svemirska hrana MADE IN ITALY

Svet je već osvojila, svemir je samo bio sledeći logičan korak! Italijanska kuhinja obogatiće ishranu posade Međunarodne svemirske stanice, na veliku radost njenog člana Samante Kristoforeti, inače prve Italijanke u svemiru.

Inženjerska kompanija Argotek iz Torina specijalizovana je za proizvodnju hrane za astronaute. Sve je počelo kada je tokom učešća u treningu astronauta dobila neobičan zahtev jednog od njih. Luka Parmitano, Italijanski astronaut, izrazio je želju da u svemir ponese jela koja su tipična za njegovu zemlju. Tek nakon ulaska u pripreme ovakve hrane Argotek je shvatio pred kakvim teškim zadatkom se našao. Bilo je neophodno pronaći metod prezervacije koji neće umanjiti njen konačan ukus. Parmitano je pre više od godinu dana sa sobom u svemir poneo lazanje i tiramisu, a Argotek je od tada odgovoran za obezbeđivanje takozvane bonus hrane koja bi trebalo da podiže opšte raspoloženje astronauta. Nedeljni porodični ručak, mamina kuhinja, ili praznična trpeza, spada u ovu kategoriju luksuznih jela čije evociranje ukusa ima moć da učini da astronauti zaborave koliko su daleko od kuće.

Priprema menija za Samantu Krostoforeti trajala je čak godinu i po dana. Njen oficijelni šef je Stefano Polato, vlasnik restorana Campiello u Padovi, koji se trudio da u Samantin specijalni režim ishrane uvrsti namirnice koje će doprineti njenom opštem fizičkom stanju, ali i uvećati njene mentalne i fizičke performanse. U osmišljavanju svemirskog menija, Polato se vodio saznanjem da astronauti stare brže nego ljudi na Zemlji, pa da zato i hrana koju konzumiraju mora biti bogatija antioksidansima. Kreirao je energetsku pločicu posebno obogaćenu goji bobicama i to tibetanskim, koje tvrdi da su najbolje na svetu. Ova pločica se ne mrvi, jer bi u suprotnom njene mrvice letele svuda po stanici. Agregatno stanje namirnica postaje posebno važno u uslovima nulte gravitacije. So i biber kao sastojci hrane dobijaju svoj tečni oblik kako se ne bi desilo da upadnu u oči astronautima. Prioritet dakle postaje stvaranje hrane čiji su molekuli čvrsto povezani, kako bi se izbeglo bilo kakvo prosipanje po kompleksnoj mašineriji.


Ali kako onda rešiti problem kafe u svemiru? Poseban zahtev Samante bila je upravo prava italijanska kafa, pa se za potrebe konstrukcije svemirskog aparata za espreso Argotek udružio sa poznatim proizvođačem kafe iz Torina, Lavazza. Najveći izazov konstrukcije ovakve mašine bio je nedostatak gravitacije uz pomoć koje voda u normalnim uslovima pravi pritisak na kafu, a zatim ističe u šoljicu. Mašina nazvana ISSpresso teška je 20 kg, a proizvođači tvrde da se ukus njenog espresa nimalo ne razlikuje od onog pravljenog na Zemlji. Oni su posebno ponosni, jer je prva espreso mašina napravljena upravo u Torinu pre 130 godina, a danas se sa istog mesta zaputila ka svemiru gde će, ako se njen mehanizam pokaže dobro, imati stalno mesto na Međunarodnoj svemirskoj stanici i biti dostupna svim njenim budućim posadama.

Author: Ena

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *