VESPA – Najpoznatija osa na svetu

23. aprila 1946. godine zazujala je prva “OSA” na kolovozima Firence.
Iako je kompanija Piaggio, iz koje je proizašla danas poznata Vespa, stvorena mnogo ranije, prvobitno se bavila opremanjem luksuznih brodova, pa je proširila spektar delatnosti na proizvodnju vagona, autobusa, tramvaja, kamiona i mnogih drugih luksuznih vozila.
Prvi svetski rat donosi nove izazove ovoj kompaniji, počinju da proizvodi avione i kupuju fabrike širom Italije. Sve bi to lepo išlo da nije bilo Drugog svetskog rata, naime, za vreme drugog rata, fabrike ove kompanije su bombardovane jer su se u njima, kao što je rečeno, proizvodili borbeni avioni.

Nakon rata, Piaggio obnavlja fabrike i umesto aviona, kao simbol borbe za oporavak od katastrofe Drugog svetskog rata, proizvodi prevozno sredstvo niske cene za široke narodne mase, koje ce ubrzo postati hit, ne samo u Italiji, već širom planete. To vozilo, kao što pretpostavljate, jeste Vespa – zaštitni znak italijanske elegancije.

Vespa je skuter baziran na malom motociklu pravljenom za padobrance, koji je Enriko Pjađo zbog karakterističnog zvuka nazvao – osa (odnosno Vespa). Prototip Vespe poznat i kao MP 5 dobio je nadimak „paperino“, italijansko ime za Paju Patka, ali se Enriku Pjađu ovaj prototip nije svideo pa je usledilo njegovo redizajniranje. Posla se prihvatio Koradino Dascanio, glavni konstruktor Pjađa koji je do tada uglavnom pravio avione. Krenuo je u zahtevnu misiju konstruisanja jednostavnog vozila, koje je moralo da bude robusno, ekonomično ali uz to udobno i elegantno. Precizni dizajneri, kojima je kod klasičnih motocikala smetalo što su bili teški za upravljanje, premestili su kod Vespe menjač na upravljač, vozač je zaštićen blatobranima od nanosa prljavštine sa druma, a promenjen je i njegov položaj pa je sada sedeo sigurnije i udobnije.

Iako su mnogi smatrali da se veliki uspeh na tržištu zbog slomljene ekonomije Italije i lošeg kvaliteta puteva, ali na sreću tvoraca, Vespa je postala neodoljiva, što dokazuje činjenica da je u roku od sedam godina proizvedeno od 2500 jedinica do 171.200 primeraka.

Vespa nije samo komercijalni – ona je odavno i kulturološki fenomen. Na primer, i pored italijanskog porekla, Vespe su postigle veliku popularnost u tradicionalno konzervativnoj i za evropske uticaje „zatvorenoj“ Velikoj Britaniji. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Vespa je bilo propagando oruđe mladih „revolucionara“, koji su se kao otpor pankerima, organizovali u zaseban pokret. Modsi su nosili odela i kravate, bili kratko podšišani i vozili – Vespe. Ostale su upamćene i reklamne kampanje poput one “Ko vozi Vespu, taj je pobednik”.

Tokom godina, italijanska „osa“ postala je sinonim za Dolce Vita-u („sladak život“). Verovatno je zbog toga, „gostovala“ u mnogim filmskim bestselerima od “Odmora u Rimu” sa Odri Hepbern i Gregori Pekom preko, „Američkih grafita“, do „Talentovanog gospodina Riplija“. Za milione fanova širom planete Vespa predstavlja mešavinu prevoznog sredstva i simbola slobode, upakovanu sa italijanskim stilom.

„Sećam se, kad sam imao 18 godina, ona je imala 30. Ne moja verenica – Vespa. Zvao sam je primavera (proleće)“, pisao je italijanski književnik Alesandro Bariko.

Author: Kća Van

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *