VIVALDI I SIROTIŠTE PIETA

Italijanskom kompozitoru Antoniju Vivaldiju (1678-1741) dugujemo zahvaltnost za neka od najlepših dela klasične muzike. Ali možda niste znali da je nastanak većine od njih vezan za sirotište Ospedale della Pietà u Veneciji, u kom je Vivaldi tokom najvećeg dela svoje umetničke karijere radio kao učitelj violine i dirigent.

Godine 1198, Papa Inoćentije III naložio je osnivanje domova za zbrinjavanje siročadi i napuštene dece. Iako ovi domovi nisu imali zvanične veze sa crkvom boravak u njima bio je organizovan u istom duhu, podrazumevajući molitveni režim i aktivnosti karakteristične za manastirski život. Ovakva atmosfera stroge discipline iskorišćena je za razvoj muzičkog obrazovanja devojaka u kojima je ovaj talenat prepoznat (iako je primao i dečake, dom se sastojao pretežno od ženskih stanovnika).

Jedan od razloga za insistiranje na njihovom muzičkom obrazovanju bila je mogućnost da se organizovanjem koncerata prikupi novac za ove institucije koje su bile odgovorne za sopstveno finansiranje. Dok je muzičko obrazovanje bilo na osnovnom nivou za sve učenike, samo za posebno nadarene ono je podrazumevalo ozbiljniji pristup.

Ovi učenici imali su i veće slobode u okviru doma, dok najboljima od njih čak bilo dozvoljeno da posećuju koncerte izvan doma, kako bi se bolje upoznali sa umetnošću kojom su se i sami bavili. Pieta i još tri postojeće institucije ovog tipa u Veneciji negovale su orkestre i ženske horove koji su pod njihovim okriljem nastajali, da bi u 17. veku postale nosioci muzičkog života ovog grada.

Vivaldi je pisao svoja remek dela za Pijetine učenike, a iako se uglavnom sastojao iz duhovnih kompozicija, njegov opus namenjen njima obuhvatao je i veliki broj koncerata. Za vreme Vivaldijevog angažovanja (1703-1715, 1723-1740) Pieta je postala nadaleko poznata po kvalitetu muzičkog obrazovanja koje je pružala, zbog čega je zaslužila reputaciju prvoklasne muzičke škole. Iz ovog razloga njeni rezidenti postajala su ponekad i deca iz plemićkih porodica koja su plaćala svoje školovanje ovde, kao i sa stranih dvorova nakon pada Mletačke republike.

U 18. veku, poseta Veneciji bila je nezamisliva bez posete koncertu jednog od sirotišta, a neverovatne muzičke sposobnosti njihovih ženskih horova demonstrirane su zvaničnim posetiocima kao ponos Venecije. Muzički entuzijasti iz cele Evrope dolazili su da čuju njihovu muziku, poredeći pojavu i glasove devojaka sa anđelima. Posebnu pažnju privlačio im je muzički genije Vivaldija čije su koncerte posvećene njegovoj muzici svi željno iščekivali.

Pieta mu ipak nije ukazivala zasluženo poštovanje. Osim što nije bio ni približno dovoljno plaćen, često bi bio i otpuštan na određeno vreme zbog loše finansijske situacije doma. Kada je Venecija počela da čezne za nečim novim i uzbudljivim nakon 1730, Vivaldi se seli u u Beč gde umire u siromaštvu 1741. godine.

Author: Ena

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *