Voltera, grad pokriven prahom alabastera

Gotovo jedan milenijum ruke veštih majstora toskanskog grada Voltera pokriva fina prašina alabastera, a interesovanje za ovakvu vrstu umetnosti i dalje ne jenjava. Istrajnost u jednom starom zanatu nikada nije odraz samo egzistencijalnih potreba, već potreba za očuvanjem dosluha sa tradicijom i folklorom svoga naroda.

Alabaster predstavlja vezivni element za prevazilaženje jaza koje vreme u istoriji stvara, te se, putem obrade ovog materijala, i dalje održava veza sa kulturnim precima.

Ovaj materijal je vrlo zahvalan za obradu, te zbog toga i ne čudi što se uzima za osnovu kako umetničkih, jednako tako i za osnovu stvari sa praktičnom upotrebom. Kako spada u materijale osetljive na nepovoljne atmosferske pojave, stvari načinjene od alabastera obično se drže unutar objekata. To je obezbedilo očuvanje velike i neprocenjive kulturne zaostavštine.

U istorijskoj zaostavštini alabaster je moguće pronaći u različitim predelima, ali se najspretnije kroz vekove obrađivao u italijanskom gradu Volteri, te se sa pravom o alabasteru može govoriti kao o jednom o sastavnih delova duha ovog grada. Upravo položaj grada logično je vodio ka tome da će se njegovi žitelji baviti obradom tog materijala; ova regija nosi veliki potencijal za iskopavanje alabastera. Njegova upotreba datira još iz vremena antike, odakle su i sačuvani etrurski sarkofazi koji se čuvaju u muzeju u Volteri (Guarnacci Museum).

Izuzev jednog sumraka tokom osamnaestog veka u tradiciji obrade alabastera u gradu Volteri postoji kontinuitet koji vekovima ovaj grad čini poznatim na celom svetu. Upravo se u osamnaestom veku događa preokret u ovom zanatu, kada širom grada niču nove male zanatlijske radnje, te zanat doživljava potpun preporođaj.

Danas, radnje u kojima se mogu pronaći majstori koji obrađuju ovaj materijal su retke, ali kvalitet izrade predmeta je na najvišem nivou. Majstori se vode devizom ,,kvalitet umesto kvantiteta”, što ih i čini nadaleko čuvenim u svetu.

Koliko je za grad Voltera važno i specifično što se njeni žitelji između ostalog bave i obradom alabastera govori i to kako se jedan sloj građana (zanatlijski) u istoriji potpuno izdvajao. U jeziku postoje ostaci slenga specifični za majstore izrade predmeta od ovog materijala. Oni su, osobenošću posla kojim se bave, bili primorani da teške uslove nadomeste različitim vidovima partnerstva, te se u tradicionalnim radionicama za obradu alabastera ponekad nalazilo i više majstora, radi uštede prostora.

Te radionice su imale i svojstvenu arhitekturu, koja je odgovarala samom majstorskom pozivu. Naime, radionice su bile smeštene u malene sobe u kojima bi se mogao pronaći veliki broj različitih alata za obradu, a koji je uvek bio pokriven finim slojem bele prašine alabastera. Sobe su bile jarko osvetljene, sa velikim prozorima, kako bi obezbedili što više prirodnog svetla koje najbolje prikazuje igru senki na predmetima, smenu izbočina i udubljenja kojoj svaki pravi majstor teži.

Ovako organizovane, radionice su naličile na slikarske ateljee, što i ne čudi – predmeti sačinjeni od alabastera su prava umetnička dela.

Predmeti sačinjeni od alabastera razlikuju se po dimenzijama, od sasvim malih poput ukrasno rezbarenih pepeljara, do skulptura likova antičke tradicije. Namena predmeta kreće se, dakle, od pragmatičnih i svakodnevno upotrebljivih, do umetničkih i ukrasnih predmeta, prikazujući tako raznovrsnost koju sam materijal pruža. Raznovrsnost i umetnički dojam, kao i otpor vremenu koji i pored svog osetljivog svojstva predmeti sačinjeni od alabastera pružaju, čine da se za majstore iz Voltere čuje nadaleko, te da ovaj stari zanat ostane živ, pa makar i prekriven prašinom!

Author: Vuk Janjev

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *